Agrohemikalije

Tokom 60-tih godina prošlog veka, prateći tadašnje trendove u pravcu razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije u Srbiji, načinjen je značajan investicioni napor da se izgradi niz novih i modernih postrojenja za proizvodnju hemijskih đubriva i pesticida (aktivnih materija i formulisanih proizvoda).

Početkom 90-tih godina prošlog veka je Srbija raspolagala sa kapacitetima za godišnju produkciju oko 3.5 milliona tona raznovrsnih hemijskih đubriva, odnosno oko 1 milion tona godišnje računajući samo sadržaj aktivne supstance.

Nažalost, proizvodnja fosfornih i kalijumovih đubriva u preduzećima ZORKA-MINERALNA ĐUBRIVA (Šabac) i IHP (Prahovo) je već godinama na minornom nivou. Jedini visokotonažni proizvođač hemijskih đubriva koji je danas proizvodno-poslovno zaista aktivan jeste kompanija HIP-AZOTARA sa svojim asortimanom azotnih i kompleksnih đubriva. HIP-AZOTARA na svojoj lokaciji u Pančevu raspolaže sledećim proizvodnim kapacitetima: 400.000 t/g KAN-a (27% N), 100.000 t/g karbamida (46% N) i 200.000 t/g formulisanih đubriva. Nažalost, zbog povremenih prekida u snabdevanju sa prirodnim gasom ova postrojenja zadnjih godina rade sa značajno nižim stepenom iskorišćenja.

Povremeno aktivni proizvođači mešanih i kompleksnih đubriva su i firme AZOTARA iz Subotice i AGROHEM iz Novog Sada.

Sledeće količine hemijskih đubriva su proizvedene u Srbiji u 2004.g.:

·      Karbamid (46% N) 63,615 tona

·      Amonijum-nitrat, krečni (27% N) 204,602 tona

·      Ostala azotna đubriva 361,932 tona

·      Superfosfati, praškasti 1,398 tona

·      Ostala fosforna đubriva 5,897 tona

·      Kompleksna đubriva 261,953 tona

·      Mešana đubriva 20,879 tona

·      Ostala hemijska đubriva 58 tona

Zbog ozbiljne redukcije proizvodnih aktivnosti je Srbija, koja je pre samo petnaestak godina bila veliki neto izvoznik, danas postala veliki neto uvoznik hemijskih đubriva. U 2004.g. je uvoz hemijskih đubriva dostigao nivo od 497.300 tona u vrednosti od oko 89,1 milion $. 

Najzanačajnije investicije na planu izgradnje kapaciteta za proizvodnju sredstava za zaštitu bilja su realizovane u okviru fabrika ŽUPA iz Kruševca, ZORKA-ZAŠTITA BILJA iz Šapca, ZORKA-ATH iz Subotice i FITOFARMACIJA iz Zemuna. Ovaj proizvodni sektor je rekordna dostignuća ostvario osamdesetih godina – obim proizvodnje na na nivou od preko 6,000 t/g aktivnih materija i preko 25,000 t/g gotovih preparata, kao i spoljnotrgovinski suficit.

ŽUPA je razvoj usmerila prvenstveno u pravcu ditiokarbamata koji se koriste u formulacijama fungicida (Zineb, Ziram), ostalih aktivnih substanci za fungicide (Tiram) i herbicide (Atrazine), kao i tečnih formulisanih herbicida. Ukupni instalisani kapaciteti za proizvodnju pesticida u ŽUPI su na nivou od oko 5.000 t/g. ŽUPA je zadnjih godina bila najveći domaći proizvođač pesticida sa prosečnim »output«-om od 400-500 t/g insekticida, 900-1.000 t/g herbicida i preko 1.000 t/g fungicida. ŽUPA je bila ubedljivi lider u produkciji fungicida (sa udelom od preko 70% u svim domaćim isporukama) i herbicida (40%).

S druge strane, kompanija ZORKA-ZAŠTITA BILJA je svoj razvoj usmerila u pravcu proizvodnje sumpornih preparata za zaštitu bilja, triazina i drugih aktivnih substanci koje se koriste u formulacijama herbicida, kao i širem spektru formulisanih pesticida. Ova kompanija ima proizvodne pogone na dve lokacije, u Šapcu i Rumi.

Danas FITOFARMACIJA iz Zemuna raspolaže kapacitetima na nivou od oko 5.000 t/g za proizvodnju insekticida, formulisanih herbicida i cink-fosfida. Zadnjih godina je ova firma proizvodila oko 2.000 t/g različitih pesticida. FITOFARMACIJA je domaći lider u proizvodnji insekticida (sa udelom od oko 30% u svim domaćim isporukama).

Firma AGROHEM iz Novog Sada ima nešto ozbiljnije razvijenu proizvodnju herbicida (blizu 200 t/g), a firma ZORKA-KLOTILD 1904 iz Subotice je ozbiljnije prisutna u proizvodnji insekticida (preko 200 t/g).

Proizvodnja značajnijih sredstava za zaštitu bilja

 

 

Međutim, tokom poslednje dekade XX veka su poslovna ostvarenja ovog proizvodnog sektora bila veoma loša i došlo je do kontinualne redukcije obima proizvodnje. Na taj način je ubrzo Srbija od neto-izvoznika pesticida postala značajan i rastući neto-uvoznik – u 2002.g. je vrednost uvoza sredstava za zaštitu bilja iznosila oko 26 miliona $, prema samo oko 3 miliona $ izvoza, da bi već u 2004.g. uvoz samo insekticida vredeo oko 28.3 milion $.

 

Danas proizvodnja pesticida i ostalih sredstava za zaštitu i negu bilja egzistira u desetak domaćih firmi, uključujući tu i nekoliko privatnih preduzetnika koji tražištu nude isključivo formulisane proizvode. Ukupni domaći kapaciteti za produkciju sredstava za zaštitu i negu bilja se procenjuju na oko 60.000 t/g (ne računajući tu kapacitete za produkciju bakar-sulfata i ostalih sredstava za zaštitu bilja baziranih na jedinjenjima bakra). Domaća potrošnja sredstava za zaštitu i negu bilja je aktuelno na nivou od 13.000-14.000 t/g.